Reči za kraj

Hodao je ćutke niz ulicu dugu.
Ni primetio nije kako kiša pada.
U srcu je nosio samo bol i tugu.
Kuda je pošao, ne zna ni on sada.
Rekla mu je samo neke tužne reči.
Ko utehu praznu, za kraj da podari.
A reči ko dim kad udje u oči.
Peče i boli, za suzu ne mari.
Dala je neki skriveni osmeh.
Pogled skrila od sopstvene laži
Rekla je samo, vidimo se opet!
A on je hodao kao da je traži.

Laku noć

Hteo sam ti samo reći laku noć
u mislima ušuškati, u snovima poljubiti
hteo sam ti samo kosu pomilovati
dok snove sniješ, nežno šaputati

Hteo sam ti samo reći laku noć
jorganom mekim te pokriti
u slatke snove da vodim te
tiho ti kažem volim te

htedoh ti reći laku noć

Tišina

Ćutnja kao noć nad Dunavom
šušti a kao da je nema,
ne čuje se
ni reči da prozbori hladna reka
ništa njome ne plovi,
ne smeje se

I traje ta glupa tišina,
seče kao sedam kosača
zaboli nekad ta tudja taština
nema osmeha, reči , makar plača
nema ništa, sve  nestaje
ostaje trula gordost i kajanje
samo tišina i praznina.

Nedostaješ mi

Kada mi nedostaješ
ceo sve se nekako prevrne
i sve ono što mi je pravo
baš tada se preokrene

Kada mi nedostaješ
a to je baš često
sve je nekako crno i sivo
i ništa nema neko svoje mesto

Kada mi nedostaješ
a to je nekako, stalno
probam da ne mislim o tebi
ali moram, pa makar malo

A nedostaješ mi
nedostaješ u vazduhu,
u kapima kiše
nedostaješ mi stalno
sve više i više

nedostaješ mi

Jedna godina

Nasmejem se i sad kad se setim
one drhtavice, i male slatke treme
šta da ti kažem, kako da se spremim
a prolazilo je tada pored mene

-jedno drvo, jedan put, jedan sumrak
jedna jesen i jedna silna želja

I bio je mrak tada oko nas
svetiljka se mučila da nas osvetli
naša dva lica odjednom srećna
a mi, mi smo samo videli

-jedan Dunav, jednu maglu,jedan vetar
jedan slučajan dodir prsta

Ostaju tragovi, neki neizbrisivi
na svim mestima gde smo bili
nose u sebi taj osećaj neopisivi
a mi, mi se sa osmehom sećamo

-te jedne reke, jednog bagremara,
jedne livade, jednog daha i uzdaha
jedne godine, jednog odkucaja srca,
jednog drhtaja i jednog slatkog straha.

Želja za tobom

Vino crno, tek po malo hladno
služi, samo da potisne žudnju.

za tobom.

i potisne tamnu slutnju.

traži tebe.

Ovo moje srce je gladno
gladno tvog dodira i topline.

Samo poljubac.

Makar malo da me želja mine
a imam još tvoj ukus
onaj slatki, od usana
od tvoje kose na licu miris
od tvog dodira jezu,

U sećanju tela obris
i želju.
Želju svemirom merenu.

Pruži ruku

Pruži mi ruku, ne mogu više
pomozi još malo da ostanem živ
jer ovo srce sad kuca tiše i tiše
nošeno tugom, za nešto sam kriv

Pruži mi nadu da shvatim već jednom
da si tu, da te zauvek imam
i ta duša da se ne oseća bednom
da to je ljubav, od tebe što primam

Samo taj dodir, pokret i smeh
od tebe još jednom pa neka sve prodje
daj mi da napravim taj poslednjih greh
pa neka dolazi ono šta mora da dodje

Dadoh sve

Dao sam sve, jesam
i nikad mi nije bilo žao
sve ove godine i sve ono što sam
lepo i ružno,samo tebi sam dao

A sad, šta dalje i kuda
bore su godine ispisale
gde da sad ide ova glava luda
kad snage su se sve potrošile
i sve je postalo ništa

Oči čežnjivo traže nadu
usne neki novi, slatki izazov
ruke da stežu i da kradu
jedan dodir, jedan novi odgovor

Prošle su silne godine
a ti sediš nemo i ćutiš
gledaš prazninu sobe u tišini
kao da znaš, kao da slutiš
da neko novi vodi me.

Godina prva

Te prošle godine
baš nekako u tu kišnu jesen
pogledala si u moje srce
i postao sam ljubavlju zanesen
nečim novim i lepim ponesen

Jedna reč,jedna poruka i pismo
postali su trag divnog osećanja
ono nešto zaboravljeno, blisko
u ljubav silnu i iskrenu, verovanja

Bila si tada ono silno nadanje
saznanje da ljubav postoji
bila i ostala srećno verovanje
da je samo to ono što se uvek broji

Budi tu još mnogo godina
za ona mesta o kojima smo maštali
one stvari koje smo u mašti stvarali
o sreći o kojoj smo samo sanjali

A ujutro...

Kad se probudiš ujutro
da li ćeš samo otići
hoćeš li ostaviti kose miris
da me poljubiš krevetu prići
ili samo tiho nestati

Hocu li ti bar korak čuti
škripu vrata dok odlaziš
ili da se pravim da spavam,
kao ne primetim da prolaziš
žmurim i samo da ćutim

Ostavi mi bar sećanje
na otvorena vrata za raj
da ne kopam tragove kroz pamćenje
uspomenu kao dragulj sačuvam
ne zamišljam da je svemu kraj.

Naše vino

Otvorio sam večeras ono vino crno
da, baš to smo hteli zajedno piti
sad ga pijem sam a ima čudan ukus
jer, mogli smo ove noći zajedno biti

Pijem ga iz jedne velike čaše
kao da želim piti vino za nas oboje
dao sam i vinu ime, ime naše
i sam nazdravljam samo za nas dvoje

Ima dana, za novu vinsku flašu
čuvam jednu za noći hladne, zimske
da pukne kad je otvorim za ljubav našu
ugreje srca, uz pucanj stakla, uz volim te.

Nisi to ti

Nisi bila put 
kojim sam planirao hodati
niti ona staza koja vodi svugde
bila si samo asvalt zvani morati
i bela linija koja vodi negde

Bila si ona ograda kraj krivine
to sigurno mesto ili putanja
deo puta koji kad prodješ, živneš
i tunel na pravcu koji se sanja

Bila si ono sigurno mesto
na horizontu kad ugledaš Sunce
bila si ono što se zove sveto
što se samo nekad noću usne.

Bila si i ostala
ono što se samo jednom ima
a nikome ne daje.

Dok si bila tu

A rekli su mi da sam zasijao
onoga dana kad si u moj zivot ušla
da sam imao neku čudnu iskru u oku
da se videlo da mi je tu duša

I pohvalili su novu frizuru
baš onakvu kako si ti htela
i osmeh su mi konačno videli
onaj pravi posle dugo vremena

Prestali su da me žale
da mi daruju reči neke utešne
i kupuju vino gorko da pijem
zamenu za ove misli grešne

I svi su me gledali zavidno
ljuborni na te oči predivne
koje sam samo ja imao
tako nežne, lepe i naivne

I šta sad kad je nestalo
kad odlazi opet taj sjaj
i ono dobro, sad je nestalo
kad si mi rekla da je kraj.

Tuga je opet tu

Udarci kao kapi kiše
jedan za drugim se nižu
dokle će sve ovo tako da ide
kad ce osmesi početi da stižu

Ko skitnica pod mostom što sedi
opet sam postao igrom sudbine
zbog ljubavi gubim sve što vredi
i ono za čega se sa osmehom gine

A hteo sam samo koricu sreće
u šaku kapi sitnog zadovoljstva
od ljubavi da gorim ko komad sveće
predam se srećnima ljubavnog ropstva

dobio, imao, izgubio
krao, zeleo, voleo

Znaš li

Znaš li da baš često mislim na tebe
i gledam te uvek kad oči zatvorim
kad legnem sanjam da si tu kraj mene
jorgan ti željno pokretom otvorim

Znaš li da mi pogled često zaluta
na licima nekih nepoznatih prolaznika
misao negde u prazninu odluta
u traženju mojeg voljenog lika.

Prizivam često ona naša maštanja
egzotična mesta na kojim smo bili
sve one misli, čežnje i nadanja
i one snove što tamo smo sanjali.

Život bez nje

Život bez nje deluje kao tama
neka tužna priča suzom ispričana
da li je i ona negde tamo sama
da li je kao i noću u suzama.

Život bez nje je kao prašina
nosi je vetar tamo gde hoće
nekako je tužna i ta praznina
a kažu da suza nekako proći će

Da li da je molim da se vrati
tamo gde je nekad moje srce bilo
da kuca u ritmu njenog imena
i popuni bojom ovo moje sivilo.

Želeo bih, al ne mogu

Voleo bih da te mrzim
da korak tvoj ne želim da čujem
i svaku tvoju reč da zgazim
da svaku tvoju misao trujem

želeo bih to, a ne mogu

Želeo bih da te zaboravim
da ni lik tvoj ne prepoznam po danu
kad te vidim lud da se napravim
da ti ime ne spominjem ni u snu

želeo bih to, a ne mogu

I kako sad ulicom da prodjem
ona mesta gde smo nekad bili
u sumrake kod prozora ti dodjem
tamo gde smo se silno ljubili

želeo bih to, a ne mogu

Ne mogu jer suviše me boli
neka stena pritiska mi grudi
ne mogu jer suviše te volim
toliko da mogu samo da poludim

Svašta bih ja s tobom želeo
želeo bih to, a ne mogu.

Volim te

Volim te
možda sam te uvek i voleo a da to nisam znao
i taj tvoj pogled negde video u daljini
ili sam možda neku drugu tvojim imenom zvao
tvoj uvojak kose mrsio nekome u tisini

Želim te
možda sam želeo tvoje prste u mojim
al sam uvek neke druge prste pleo
želeo dodir tvojih grudi na svojim
i usana tvojih taj oštri žar, vreo

Nedostaješ mi
kad pogledam taj sat što visi na zidu
i izbrojim trenutke koji će proći
večnosti duge te kazalje sporo idu
čekam taj dan kad ću ti ponovo doći.

Uvek sam tu

Uvek sam nekako tu
kad ti treba rame za plakanje
kad nemaš s kim reči da podeliš
kad ti treba džak za udaranje
tudju bes na nekom da iskališ
ja sam uvek tu

I opet ću doći
kad poželiš da se s nekim ispričaš
kad si tužna da se nekom izjadaš
i onda kad trebaš nekog da sasluša
sve da ispravi bar pokuša
i onda sam tu

Za tebe sam tu
kad poželiš jedan zagrljaj
za grehe neke oproštaj
da te nežno samo zagrlim
da ti kažem da te volim
e i zato sam tu.

Uspomene

Po mislima kopam uspomene stare
tražim srećne dane i ona osećanja
zakletve, planove, neke lepe stvari
zakopane negde u dubini sećanja

Tražim one srećne sate i minute
rukama ih stiskam jednu pa drugu
ne dam da postanu uspomene trajne
osećanje sreće pretvore u tugu.

Sve je u životu

Sve je u životu prolazno moj druže
i ljubav i sreća i još po neke stvari
dolaze i odlaze pesme srećne i tužne
nebitne su nekad i za njih ko još mari.

Godine ko treptaj jedna po jedna bljesnu
zasijaju na tren i pored nas prolaze
da ih je sve više brojkama nas tresnu
starih se sećamo a nove nam dolaze.

Ljubavi se starih sećamo sa tugom
a nove nam stižu sve manje i manje
i jurimo uvek za ljubavlju drugom
osvrtanja nema, idemo sve dalje.

Svaka druga posle tebe

Svaka druga posle tebe
osetiće samo prazninu
brojaće ožiljke prošlosti
tražiće deo svetlosti za sebe
a videće samo gorku tminu

Svaka druga posle nas
imaće pečate lepe prošlosti
i boriće se sa tobom za dah
tražiće deo svoje mladosti
neku jadnu slamku za spas

I ceo svet posle tebe
imaće samo dve boje
jedna je crna a druga siva
i samo će tragovi poljubca ostati
tamo gde nekad i ti si bila.

Setiš li se nekad

Setiš li se nekad mene
nekad kad ti zasuze oči
onda kad ti je teško samoj
kad misliš da dalje nećes moći

Setiš li se nekad nas
i onog parkinga negde u tami
kada smo ljubav vodili strasno
kada smo bili sasvim sami

Pomisliš li nekad na one ideje
koje stvarasmo u zanosu sreće
kad smo se ljubili očiju sklopljenih
kad sreće od nas nije bilo veće

I ja sad na te dane mislim
dok gledam mesto gde si nekad bila
i setim se kiše što je padala
tog dana kad si se u mom krilu svila.

Sad je kasno

Sad je kasno da se menjam
godine su učinile šta su trebale
na lice urezale osmehe i suze
nove bore tamo gde su morale

Još samo ti ostaješ kao uteha
nova nada i novi početak
i samo zbog tebe sam još tu
zbog tvog poljubca i osmeha.

Prozor

Gledam s balkona na periferiji grada
prozore neke u daljini što stoje
možda na nekom ti stojiš sada
i gledaš na neke balkone moje.

Prozor tvoj u daljini se skrio
sklonio od mene prelepe oči
a samo jedan prozor da se otvorio
znao bih kojem večeras ću doći.

I zalud sad sedim u tami balkona
čekam tu svetlost da znak mi da
u svetlosti toj da se pojavi ona
i digne me iz tuznoga sna.

Prosjak

Ko prosjak stari na kiši što stoji
za ljubavi novčić sada te molim
da ga čuvam da se ne troši
da znam koliko malo treba da te volim

Ovaj te prosjak za sreću preklinje
za jedan mali dodir što kratko traje
u večnu ljubav srcem se zaklinje
jer jedino to ima i tebi ga daje

Uzmi sad ruku tog prosjaka
pogledaj bore na dlanovima tim
uzmi srce čoveka što te moljaka
otiđi negde daleko sa njim

Idi tamo gde te sreća vodi
povedi njega kad tako te gleda
nateraj mu srce ljubav da rodi
da te napusti nikad mu nedaj.

voli ga jako
jer on te voli

Pričaš

Pričaš mi a reči su tako meke
kao perje novog jastuka
još te slušam i gledam
a želim te silno, jako
i te reči poput pamuka
ubadaju a samo želim da ti se predam

Gledam ti usne crvene
od te vatre se čuvati moram
a topim se
kao sveća u nekom mraku
i mekan od te vreline
sve što želim, želim tebe
i usana tih topline

Pričaj jos nešto lepo
ma samo pričaj
reč tvoja je lek
ovom ludom srcu, zauvek.

Poruke i slova

Ulovim nekad samog sebe
kako te tražim u slovima i porukama
ide mi na živce što toliko mislim na tebe
a srećan što to pismo držim u rukama

I to parče plastike i stakla
tako hladne i mračne boje
izvlači malo sreće iz sumornog pakla
svojom toplinom, kad vidim poruke tvoje

Evo i sad buljim u to svetlo
čekam da mi rečima osmeh na lice staviš
zapišti vec jednom , ti đubre prokleto
da osetim sreću kada se javiš.

Još jedan poraz

Samo još jedna bitka u nizu
jos jedan šamar u prolazu
i slana kap na udarenom obrazu
pognuta glava vojnika u porazu.

Samo još jedan pomračen dan
napuštena strast negde u noći
utihnuli glas i jedan ružan san
a sve će opet nestati i sve će to proći.

Pogled i dodir

Pogledom nade, preko ramena
tražim tvoj lik u gomili
čuo sam poznato lupkanje kamena
korakom dugim, udarac štikli

Pokretom ruke, prema gomili
sklanjam sva lica tudjih ljudi
poznati lik samo da promoli
u gomili mraka, svetlo si ti

Toplinom daha, hladnoću pobedim
sa kose ti sačuvam mirise
da, tu si, još uvek te vidim
i sve senke imaju tvoje obrise.

Pitaj po nekad

Pitaj ponekad, kako sam, kako mi je
da li sam umoran, gladan ili žedan
pitaj ponekad želja koja mi je
da li sam bio danas malo vredan.

Pitaj dal me bole ledja ili ove ruke
kaži nešto lepo da me sve prodje
pitaj da li imam neke teške muke
da li sam sa osmehom mogao da dodjem

Pitaj me samo jer baš to želim da čujem
ne trebaju reči koje zlata znače
samo mi to treba da se osmehujem
samo tvoj osmeh i sve boli staće.

Samo me pitaj kako sam.

Ostalo je sve

Ostade na jastuku otisak tvoje kose
i taj miris nekog lepog cveća
osta i ukus meda na usnama od noći
izgorela mirisna kutija od sveća

Ostala su i otvorena vrata
i taj povetarac što jutrom budi
miriše još haljina šsto je na pod pala
i ukus poljubca što me jutrom budi

Otvorene su oči što siluetu ti traže
i ruke što maze pogužvanu tkaninu
i toplota jorgana od tvoje kože
da popune ovu tešku prazninu

Otišla si a kao da nisi
još ti hod po sobi osluškujem
i znam da tu si samo te ne vidim
da ime mi kazeš još prisluškujem.

Pesma o tebi

Kojom pesmom da te opišem
kojom rimom da te dočaram drugima
zašto vazduh za tebe dišem
kako sve ovo da objasnim ljudima.

Kako to da su godine
sačuvale ljubav od zaborava
postale srcu zvezde vodilje
i znale da si ti ona prava.

Kako to da ti ime vidim
u svakom otkucaju svoga srca
i odraz lica tvog u oku mi sija
i glas tvoj toliko prija .

Maštanju o tebi puna mi glava
sa time počinjem svaki novi dan
miluje me noću tvoja kosa plava
i teško mi uvek da prekinem san.

Otišla si

Nagorela cigareta još se sa krajem bori
čaša na stolu odavno je prazna
lica požutelog od tuge i boli
posmatram život kao da je kazna.

Još je na stolici topla prostirka
i miris tvoj sobom se širi
čuju se koraci kojim si otišla
a srce nikako da se smiri

I sunce se promalja kroz mutne prozore
ruga se svetlom očcima mojim
glasovi drugih kroz glavu se roje
ime ti zovu glasovima svojim

Idi neka su ti srećni putevi svi
neka te ljubav nečija ponovo rodi
kad nismo mogli srećni biti mi
neka te neko drugi u ljubavi vodi.

Oblaci

Oblaci su pokrili nebo iznad grada
i mada sunce sija ne vidim ni traga
one male kuće tamo negde gde si sada
onu ulicu gde te ljubih tada

Zaspao bih sada ja na tvojim rukama
kaže jedna pesma nama draga
pevah je svim glasom na mukama
izgubih te kao najvećeg blaga.

Novembar

Upoznah te u neku jesen kasnu
baš neko čudno vreme tada je bilo
kroz maglu na prozoru ne videh sliku jasnu
ne shvatih tada šta se to zbilo

Upoznah te nekog sušnog novembra
samo si pismom rekla mi zdravo
osetih tada da sve je baš kako treba
da život ide novim putem, tamo pravo

Saznah ti ime od slasti satkano
videh ti lice na slici što si dala
tvoj osmeh se tada u srce urezao
mesto sunca tvoj lik mi je zasijao

Dadoh ti tada ime, sunce moje
osetih slast od usana mednih
sve tvoje ludosti uzeh ko svoje
i te ruke svih pesama vrednih.

Zavoleh te  onog sušnog novembra
kao da znam te ceo svoj život
da naša priča ide baš tamo gde treba
gde ljubav naša stvara novi put

Ostani moja za još za sto novembra
da vidiš kako voli ovaj čovek
sačuvaj taj osmeh za sva vremena
čuvaj u srcu mene zauvek.

Nekako tvoj

Nekako suviše sam njen
i skrivene misli više to nisu
ukradena masta, skriveni uzdah, neke čežnje
pogled nekako odlutan,  pomalo snen
i grudi što samo za nju dišu

Nekako postao sam plen
one hemije što mozak pomuti
i onog osećaja koji osmeh iznenadi
kad se najmanje nadaš a toliko ga želiš
kad te ljubav istinski sludi i probudi.

Neka spava

Pustiću je neka spava
na jastuku mekom kišnoga jutra
da snove snije njena lepa glava
najlepše oči odmori do sutra

Pustiću je neka spava
a gledaću njene usnule oči
i ljubiću kosu dok snove sanja
u snove njene kradom ću doći

Pustiću je neka spava
i neću je dodirom svojim buditi
nek se jastukom prelije njena kosa plava
i nežno je nežno po usnama ljubiti.

Ne sudi mi

Ne sudi mi o grehu kad nisam kriv
suditi može  samo onaj što greha nema
proveri samo jednom da li sam još živ
zatvori vrata srca, noć se polako sprema.

Ne mrzi sve što nosi moj pečat
zar je to sve što smo imali i dali
napravi samo jedan taj mali pokret
da osetim šta za  sreću fali.

Nemam više čemu da se radujem
upoznah značenje reči imao pa nemao
evo gubim bitku, rat i sve predajem
nemam ništa sve sam izgubio.

Ne proklinji

Nemoj vredjati današnji dan
ne kuni ni jutro iako kiša pada
noć je prethodna zaboravila san
kiša je sad gde je bila nada.

Nemoj psovati ovo sunce što sija
ni toplinu na licu što ostavlja znak
ne psuj ni nadu jer ona jedina prija
ne spominji ime što ostavlja trag.

Ne proklinji fenjer kod klupe u parku
a ni onu šumicu kod koje smo bili
nemoj ni kleti poljubce u mraku
neke smo snove tamo snili.

Ne moraš

Ne moraš ni reči progovoriti više
znam te,kako dišeš,  kako misliš
i kroz vazduh uzdah prolazi sve tiše
težak i tužan, skoro da ga vidiš.

Ne moraš ni gledati sada prema meni
al bar spusti glavu da ja tebe ne vidim
ne bih nikad mogao oprostiti sebi
da učinim nešto čega ću da se stidim.

Na kraju svega

I kad u srcu ne ostane ništa sem praznine
a poslednji odkucaj označi kraj
zadnjim ću dahom reći tvoje ime
voleću samo tebe ljubavi, znaj

Poslednju svetlost kad oči ugledaju
a kapci polako dozivaju mrak
zadnji svoj treptaj tebi posvećuju
ljubavi večnoj daju ti znak.

Pitaj me tada za poslednju želju
dal život ili ljubav za tebe
i tada priznaću da volim te celu
da želim te samo, samo za sebe.

Miris Jasmina

Jastuk u sobi još miriše na tebe
eh taj miris tek ubranog Jasmina
i tvoj obris još se ocrtava kraj mene
na prostirci mekoj uz vatru kamina.

A bila je kiša kada si nestala
poput sećanja dragih iz nekih davnina
nebo je plakalo za plavom kosom
i njenim slatkim mirisom od Jasmina.

I stojim na prozoru opijen od vina
tražeći neke sanjive oči
da legne opet na jastuk u sobi
i ostavi onaj miris Jasmina.

Malena

Ne budi se moja malena
nemoj još oči otvarati snene
pusti  da gledam dok si sanjiva
možda još uvek sanjaš mene

Sakriću sunce moja malena
ne dam da svojim svetlom te budi
uživaj u snovima moja jedina
dok snivaš ja ću usne da ti ljubim

Sanjam i ja moja malena
snove o danu kad ću te ljubiti
samo u snovima imam te jedina
i čekam kad ću se uz tebe probuditi.

Laku noć

Laku noć svi vi osudjeni
na propast odredjeni
besnom sudbinom obeleženi
od svih normalnih ostavljeni

Spavajte i vi voljeni
od ljubavi silnih željeni
svetlom na kraju osvetljeni
i vi do ušiju zaljubljeni

Sanjajte vi uspavani
željom i strašću pokriveni
toplinom tela ugrejani
poljubcima slatkim zavedeni.

Krevet tvoj

Eh, da sam plahta tvoga kreveta
kada znam da spavaš na stomaku
da  milujem svaki deo tvoga tela
i poljubim baš tačku svaku

Eh, što nisam jorgan da se skriješ
po telu da te milujem platnom
ispod mene san da slatki sniješ
ti mene da pokriješ kosom zlatnom

Eh, što nisam jastuk meki, topli
svoje lice na mene da staviš
pamukom nežnim usne da ti topim
po meni u snovima fino da se maziš.

kraj tebe sam ...

Kraj tebe sam slast života doživeo
ukuse ljubavi usnama probao
i uvek mi bude nekako žao
da li sam ti možzda premalo dao
mogao više a da to nisam ni znao
uzeo više nego što sam smeo
voleo jače nego što sam hteo
ukrao ti srca najbitniji deo
a uvek sam te samo ludo voleo.

kraj Dunava

Tamo negde kraj Dunava
ostali su naši tragovi
ispijeno vino i poljubci
srca luda i lepi uzdasi

Tamo negde kraj obale
još su sveži otisci
urezani večno u travi
dva srećna tela obrisi

Dodjem nekad do te obale
samo travu da pomilujem
sećanje divno da obnovim
u večnu ljubav da poverujem

Konobaru

Konobaru prijatelju stari
donesi turu, onaj otrov gadni
da sa njime rešim stvari
ili bar smirim ovaj život jadni

I bas me briga što ona nije tu
i što me svi za nju pitaju
što od stola sve mi sklanjaju
da tugujem prijatelji ne daju

Konobaru donesi turu svima
nek se vidi da bar para imam
neka se drugi na moj račun veseli
kad ja samo tugu mesto sreće primam.

Kofer

Kofer snova otvaram
tražim neke reči , tihe i nestvarne
neku ljubav da dočaram
tebe iz kofera izvadim
želje i nadanja ostvarim

Eh da mi je, da se u mene zaljubiš
onako jako kao što ja tebe volim
da zbog mene glavu izgubiš
rukom čežnje da me potražiš
željom u ocima za ljubav moliš
da me volis
kao što ja tebe volim

Knjiga o nama

O sreći našoj roman se piše
med od poljubaca za mastilo biram
pogled kao olovka što se ne briše
uzdah ko papir reči da stavljam.

Spominjem ljubav koju mi daješ
sreću i život kraj tebe što traje
pišem koliko si lepa kad se smeješ
kako ti oči od ljubavi sjaje

Pisaću koliko ludo te volim
i kako te sanjam svakoga dana
u snovima zagrljene maštom nas stvaram
u javi mnogo volim te ja

Kiša

Stojiš na kiši i čekaš ga nemo
očiju tužnih od sumornog dana
pogledom tražiš poznato lice
i želiš da više ne budeš sama

Kišsne kapi hladne i teške
klize niz tvoje umorno lice
nepoznati ljudi daju ti smeške
i prolaze tiho niz kišne ulice

Stojaćes tako još ko zna koliko
čekaćeš nekog da dodje po tebe
da obriše kapi sa tužnoga lica
i nežno te privije uz sebe.

Dok spavaš

Pokušavam te zamisliti kako izgledaš dok spavaš
gde su ti ruke, na kojoj strani ležiš,
da li uz osmeh nekog sada sanjaš
da li se s nekim zadovoljno smešiš

Da li ti je kosa rasuta po jastuku
spavaćica zgužvana a jorgan te mazi
da li  dišeš lagano na tom belom pamuku
anđeo snova od svega te pazi

Da mi je sesti pored tvoje postelje
kako spavaš samo da te gledam
da te čuvam od baš svake nevolje
da te nikad nikome ne dam.

Da si moja

Da si moja, da je jutro, šta bi sada radili
oči bih ti snene molio da zasijaju
lice bih ti nežno prstima milovao
kosu ti tiho pleo i mirisao
usne tvoje svojim po malo ljubio
ali te ne bih budio

Da si moja, da je dan, šta bi sada radili
reči ljubavi mesto kafe servirao
a poljubcima med za ručak davao
na rukama te nosio, želje ti ispunjavao
i opet bih te po malo nežno milovao
ali te ne bih pustio

Da si moja, da je noć, šta bi sada radili
poljubcima vrelim sunce bi oterali
milovanjem nežnim i mesec posramili
u ludačkoj strasti cele noći uživali
i ne bi se više od ikoga skrivali
eto to bi ljubavi radili.

Da li ...

Da li lutam
kad hodam pustim ulicama sećanja
odrastanja teret nosim na ramenima
očima tražim tragove nadanja
i tražim rešenja u prošlim vremenima.

Da li maštam
tražeći u prošlosti tragove nečega
možda ostatke srećnih vremena
usnulih želja i propalih nadanja
srećnih ljubavi iz loših romana.

Da li sanjam
skopljenih očiju posmatram daljinu
sakupljam pogledom lica drugih ljudi
tražim u tome smisao i celinu
čekam da nešto iz sna me probudi.

Da li bežim
od ljubavi, želja, nadanja i straha
trčim bez koraka gledajući u nazad
tražeći onog što strahove stvara.

Čuvam

Ljubomorno čuvam naše sate slatke
i vlas tvoje kose zakačenu na majici
potrošen upaljač i papirić od žvake
modricu na vratu , ogrebotinu na ruci

Čuvam naša pisma i naše sms-ove
sve one pesme sto davno sam ti dao
malo žuto pile i šolju i recepte
poljubce i reči koje sam ti slao.

Čekam te

Čekam te
ko ozebli putnik kod starog perona
usamljen sedi na trošnoj klupi
da iz gomile lica pojavi se baš ona
i osmehom jednim toplinu mu kupi.

Čekam te
i zamišljam kako prilaziš sve bliže
umoran od čekanja na tu klupu sedam
lica stranaca iza sebe nižzem
tu si, sad ćeš, u daljinu gledam

Čekam te
jer vredna si svakog čekanja
vreme će nekako samo brže proći
i ostvariće se sva moja nadanja
čekam, jer znam da ćes sigurno doći

Čaša na stolu

Zadnja mi je čaša noćas na stolu
zadnju bol večeras ću da popijem iz nje
i kad utopim tugu u svom tom bolu
zaboraviću ljubav, zaboraviti tebe

I tu čašu razbiću noćas
neka pukne staklo kao ova strast
razbiću je zbog sebe, zbog nas
staklom oštrim kidaću vene, traziću spas

Teško je živeti ovako bedno
skriven u bolu i strahu od istine
plašim se da sve je svejedno
da sutra nije ništa bitnije

I pijem iz te caše, pijem kao lud i bez dna
kao da ničega vise posle toga nema
kao da nisam ustao iz tog sna
i sav mi je život nekako posebno lud
i putevi tudji kao da nemam kud.

Kisni asvalt

Te je noći asvalt bio mokar
možda zbog pesama tužnih sa radija
ili zbog kiše što je tiho padala
bio je tako težak i olovan.

I svetla tudjih fenjera
smetala su nekim mokrim očima
da li od tužnih pesama sa radija
ili od te kiše sto je tiho padala

Senke grana drveća u prolazu
na kiši stoje, ko da tuguju
možda žele nekog da dodirnu
i stresu kišu što tiho padala
i čuju pesmu tužnu sa radija
zaklone nekog sa mokrog asvalta.

Ako je to ljubav

Ako je to sad ljubav zašto je toliko teška
i čime to bode u srce kad toliko boli
još se dok bodež gura podrugljivo smeška
kao ubica kad od ljubavi trazi da moli

I zašto uvek nešto mora da se čeka
da razum se gubi u besmislu traženja
onog malog komada sreće kao leka
za umorno srce od silnoga gaženja

Da li je ljubav u tim sitnim stvarima
trenucima sreće, na kašikice strasti
ili je to život sa onim pravima
sazdanih od svih onih slasti.

Jesenje jutro

Usnulo jutro još se lenjo tegli
oblaci sivi spušteni do krova
jutarnja kafa i tvoj pogled sneni
ćutljivi gutljaji i cigareta nova

Razbarušena kosa i miris parfema
na jastuku još otisak tvoj stoji
i taj osećaj sreće ko da još drema
do nove noći još minute broji

A noć je opet tamna i hladna
u postelji toploj grejem te telom
plahta pod nama je ljubavi gladna
dočekuje jutro ljubavi vrelom.

Kad nisi tu

ove kisne noci
neka jako zagrmi
ko da nikad nece proci
sve neka se smrvi

ove noci magla
neka sakrije staze
i pomuti stakla
da ne vidim tajne prolaze

nek oblaci sivi
sakriju sunce sto greje
i kise i snegovi
ugase sve sto se smeje

sve neka se srusi
kada nisi tu

Htedoh ti biti

htedoh ti biti jutrom prva misao
i ono prvo svetlo kad oci otvoris
tvoja ceznja i zelja celoga dana
dok s veceri u san sve pretvoris

znas ono kad se negde zagledas
a daljina se tu u pogledu gubi
samo zelis da je neko tu kraj tebe
da te samo makar jednom poljubi

Prijatelju nepoznati

Lep pozdrav dragi prijatelji. Ljubav i neke slatke reci su deo zivota koji nas pokrece. Pokusacu kroz stihove koje pisem da neke ljude rasplacem, neke zamislim a neke i razveselim.